СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА АУСТРИЈСКО ШВАЈЦАРСКА

ПОКРОВИТЕЉИ  ПАРОХИЈЕ

      

Свети Сава              САБОР СРБА СВЕТИХ      Св. Василије Острошки

О ПАРОХИЈИ

СВЕШТЕНИК

ЦРКВЕНИ ОДБОР


Покровитељи  Парохије

Свети Срби је наслов општег значења и односи се на све свете из српског рода. Установљење култа и канонизацију Срба, Српска православна црква вршила је од почетка 13. века па до данас. Међу првима као свети, помиње се 1205. године Св. Симеон (Немања). Свети архијерејски сабор Спске православне цркве донео је 1962. године одлуку да се као признати светитељи у Српској православној цркви и српском народу поштују и славе светитељи према Именику Срба светитеља. Овај  велики  празник  прославља  се  у  прву  Недељу  по  Усековању  главе  Светог  Јована  Крститеља.

Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

Св. Василије Острошки. Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

на врх


О Парохији

Територија црквене општине у Тићину протеже се на територију кантона Тићино(Ticino,Tessin) и на територију италијанског говорног подручја кантона Гриђоне(Grigione,Graubünden).

Српска православна црквена општина за кантон Тићино, италијанско говорно подручје Швајцарске, новијег је датума. Мисионарска парохија у Лугану основана је 20. априла 1996, а црквена општина Лугано 12. јануара 2000. год. Нема свој храм. За богослужење изнајмљује храмове католичке цркве у Лугану и Белинцони. Парохија је првобитно била посвећена Светом Сави, али  са организовањем црквене општине и парохије сагласно са Уставом Српске православне цркве, односно са Оквирним правилима за Српске православне црквене општине у Швајцарској, добила је нове покровитеље: САБОР СВЕТИХ СРБА. Црквеноопштинска управа изабрана је на Изборној скупштини црквене општине, одржаној 2. фебруара 2002. године.

До  основања мисионарске парохије, а неко време и по оснивању, православни Срби на подручју кантона Тићино одлазили су на богослужења Румунске православне цркве.Када је основана парохија у Лугану, поверена је на опслуживање јереју Горану Ерићу, клирику зворничко-тузланске епархије, који је ове дужности разрешен 30. јуна 2000. године. Од 1. јула исте године,парохија је додељена на опслуживање јереју Љубомиру Котарчићу, пароху у Ст. Галену.Почетком 2002. године јереј Љубомир је ослобођен дужности опслуживања парохије у Лугану, а његово место заузео је јереј Видослав Вујасин, парох у Минхену.Јереј Видослав је успео да ову новоосновану црквену општину организује сагласно са уставом Српске православне цркве. Сагласно са Оквирним правилима, одржана је изборна скупштина 2. фебруара 2002. године и изабрана легална Управа, која је поднела захтев за долазак пароха у Лугуно. Од 1. јануара 2003. год. за пароха у Лугану постављен је јереј Гаврило Рајић, који је повремено долазио у Лугано ради опслуживања парохије. Дужност пароха именовани је преузео 1. септембра 2004, вршећи парохијску дужност до краја септембра 2005. године, када је по молби разрешен дужности пароха ради преласка у Архиепископију београдско-карловачку. По одласку оца Гаврила, опслуживање парохије поново преузима јереј Видослав Вујасин,парох у Минхену. Од 15. октобра 2006. године, за сталног пароха у Лугану постављен је јереј Ђорђе Лукић, новорукоположени свештеник.

Од 01 децембра 2018. за парохијског свсштеника постављен је о. Марко Кнежевић.

 

на врх


Свештеници

Јереј Лукић Ђорђе

Рођен је 1. децембра 1982. године у Толиси, општина Градачац, БиХ. Богословију Св. Три Јерарха, односно Св. Петар Дабробосански, завршава 2002. године, и одмах затим уписује се на Богословски факултет Универзитета у Београду, да би једну годину после тога по благослову епископа зворничко-тузланског, господина Василија, ступио у Московску Духовну Академију у Сергејевом Посаду у Русији. Академију успјешно завршава љетом 2006.године.

Још као студент Московске Духовне Академије прелази из матичне Епархије зворничко-тузланске у средњоевропску Епархију почетком 2006. године. У чин ђакона рукоположен је 11. септембра 2006. године у Саборном храму у Београду,а у презвитерски чин дан послије у храму Св. Александра Невског, такође у Београду. Оба рукоположења извршио је надлежни Архијереј, епископ средњоевропски, господин Константин.

По рукоположењу постављен је од 15. октобра 2006. за пароха у Лугану.Нема одликовања. У браку је са Петром, рођеном Станић.

                                                            

                                                        

                                                     Јереј Марко Кнежевић

Рођен је 3. новембра 1986. године на Златибору, Србија. Године 2001 завршава Средњу школу а потом  2005 Економски факултет у Ужицу. На Теолошком факултету у Београду 2016 уписује мастер. Године 2014 рукоположен је за ђакона Саборне цркве у Нишу, а 2017 бива рукоположен за свештеника Епархије нишке. У мјесецу октобру 2017 бива постављен за пароха миланске парохије са сједиштем у Карате Брианзи , а од 1 децембра 2018 одлуком вл. Андреја преузима парохију Срба Светитеља у Тићину. У браку је са Тањом, рођеном Благојевић.

 

 

на врх


Црквени  одбор 

Садашњи црквеноопштински Управни Одбор изабран је на редовној годишњој скупштини Црквене општине у Белинцони , 11. фебруара 2015. године. Том приликом изабрани су следећи чланови, односно чланови замјеници Црквеноопштинског Управног Одбора, као и чланови ревизорске комисије и члан централног црквеног савјета:

г-дин Срђан Ковачевић  предсједник,

г-дин  Миленко Спасојевић  подпредсједник,

г-дин  Зоран Шврака  благајник,

јереј  Марко Кнежевић  секретар,

г-дин  Живомир Миленковић  члан,

г-дин Стеван Јанковић  члан,

г-дин Миле Василић  члан,

г-ђа Надежда Старовић, члан

г-дин  Драган Перић  члан-замјеник,

г-дин  Стево Јекић  члан-замјеник,

на врх